Koriste se isključivo prirodan pčelinji vosak bez parafina, a od biljaka bela i žuta hajdučka trava, kantarion i zova i to isključivo cvetovi biljaka. Sve ove lekovite biljke su svima dobro poznate, veoma su rasprostranjene u našoj zemlji, mogu lako da se nađu , koriste se za čajeve, razne upale, a u ovom slučaju za lečenje sinusa.

Hajdučka trava

 

Zovu je još i hajdučica, sporiš, stolisnik, jalovi mesečnjak, kunica (lat. Achillea millefolium), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (fam. Asteraceae). Biljka se zove hajdučka trava, jer su hajduci njome zacelivali rane. Naučni naziv roda ove biljke potiče od gr. achillea po imenu Ahila koji je bio učenik Hirona i ovom biljkom je zacelio ranu Telefusu.

Hajdučka trava se od davnina koristila u narodnoj, a omiljeno je lekovito sredstvo i u zvaničnoj medicini. Najčešće se upotrebljava kod želudačno-crevnih oboljenja, grozničavih stanja, povišenog krvnog pritiska, kao antitrombičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze. Osim toga koristi se kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i dr.

U narodnoj medicini je poznato njeno lekovito dejstvo u smirivanju upala kože i sluzokože, lečenju rana i gnojnih procesa, zaustavljanju krvarenja po čemu je dobila naziv hajdučka trava. Izvor: Wikipedia

 

Kantarion

 

Kantarion zovu još i bogorodična trava, gospino zelje, sentjanzovka, sentjanzevka (lat. Hypericum perforatum) i spada u višegodišnje zeljaste biljke iz istoimene porodice (Hypericaceae). Kantarion se koristi kao antidepresiv, sedativ, antibiotik, koristi se spolja i iznutra. Aktivna supstanca je hiperflorin. Ekstrakt kantariona povisuje koncentraciju neurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Kantarionovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublažavanje i lečenje opekotina. Dobija se prelivanjem (maceracijom) svežih cvetova kantariona maslinovim uljem. Kantarionovo ulje se može koristiti za spoljašnju upotrebu i za jelo. Odlično je za kožu pa se može koristiti za nanošenje. Štiti kožu i sprečava upalne procese na njoj. Izvor Wikipedia.

 

Zova

 

 

Zova ili bazga (lat. Sambucus nigra) višegodišnja je drvenasta biljka iz porodice Caprifoliaceae. Koristi se cvet, a nešto ređe plod (zreo) i list. Cvetovi sadrže etarsko ulje koje sadrži oko 40 materija: flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, sluz, tanine, pektine i dr. U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo etarskog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C i dr. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati mineralnim materijama (gvožđe, natrijum, kalijum) i njihovim solima.

Cvet zove se koristi kod groznice, sinuzitisa, stimuliše rad znojnih žlezda (posebno u kombinaciji sa lipom) čime se snižava telesna temperatura. U kombinaciji sa sapunjačom i kantarionom koristi se protiv virusa (herpes simpleks, virusa tipa A i B, virus gripa). Od cvetova zove priprema se čaj i sok. Izvor Wikipedia.